Рођен је у Требињу, школовао се у Мостару, Сарајеву, Женеви, Паризу... Дипломатијом се бавио у Риму, Атини, Мадриду, Каиру... По напуштању државне службе одлази у Америку. Сахрањен је код манастира Св. Саве у Либертвилу, а тек пре пар година испуњен је његов завет и посмртни остаци пренети су у  родно Требиње.
Хваљен и оспораван, овај «кнез песника», несумњиво је оставио дубоке лирске трагове у српској поезији. Осим песничких књига, Дучић је објављивао и путописе, есеје, модерну и стилски савршену прозу.

Рођен је и умро у Београду. У Смедереву је завршио основну школу, гимназију у Београду, а права студирао у Грацу и Београду. Радио је у дипломатији, био управник Народног позоришта у Београду и Новом Саду и оснивач позоришта у Скопљу. Као ватрени родољуб, са српском војском повлачио се преко Албаније, а ратне године провео је у Италији, Француској и Швајцарској. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности.
Нушић је веома рано почео да се занима за позориште. Због својих драма у којима је исмевао власт, био је и у затвору. Писао је комедије, трагедије, приповетке, путописе и књиге за децу. Његове комедије и данас су веома актуелне и на репертоарима су многих позоришта.