СТЕВАН РАИЧКОВИЋ
( 1928 - Нересница код Кучева, 2007 Београд )

Био је српски песник и академик. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је и матурирао. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда.

До 1980. године Раичковић је био уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981.

Објавио више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен.

Преводио је руске песнике, Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, сачинио је избор поезије Бориса Пастернака. У препеву „Седам руских песника“ и антологији „Словенске риме“ представио је и модерне руске песнике. Превео је и Шекспирове сонете и „Десет љубавних сонета“ Франческа Петрарке.

Раичковићева поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику.

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
(Ћуприја, 1930)

Драгослав Михаиловић, српски књижевник, рођен је у Ћуприји, 1930. године. Редовни је члан САНУ, добитник многих књижевних награда и признања, превођен на више европских језика.

Дипломирао је на на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик, Филозофског факултета у Београду. Са двадесет година био је хапшен „из политичких разлога“, па је од 1950. до 1952. године провео у затворима у Ћуприји, Крагујевцу и Београду, и у логору на Голом отоку. Рехабилитован је 2006. године.

Објавио је следеће књиге: Фреде, лаку ноћ, Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаши, Ухвати звезду падалицу, Увођење у посао, Лов на стенице, Гори Морава, Голи оток, у три тома, Злотвори, Јалова јесен, Треће пролеће, Мајсторско писмо, Преживљавање...

ЈОВАН ДУЧИЋ
(1874 - Требиње, 1943 - Гера)

Рођен је у Херцеговини, надомак Јадранског мора. Имао је изузетно осећање за светлост, сунце, склад. Студирао је у Женеви и ушао у дипломатску службу. Каријеру је завршио као кралјевски амбасадор у Мадриду. Почео је да пише врло рано и непрестано се уметнички усавршавао. Дучић је био песник лјубави, природе и отаџбине. Значајни су његови циклуси у поезији Јутарње песме, Вечерње песме, Јадрански сонети, Царски савети а од познатих дела Градови и химере, Благо цара Радована, Плаве легенде. Врхунац у поезији достигао је збирком Лирика.